WEBVTT 00:00.000 --> 00:10.000 Arhitektura 00:10.540 --> 00:14.140 Arhitektura predstavlja jednu od najvažnijih komponenta ljudske kulture. 00:14.640 --> 00:19.500 Tokom hiljada godina različite kulture izgradile su arhitektonska čuda, 00:19.940 --> 00:22.580 od kojih je svako bilo veće od prethodnog. 00:30.000 --> 00:32.480 Piramide 00:32.480 --> 00:35.640 Palate 00:35.640 --> 00:38.960 Katedrale 00:38.960 --> 00:41.760 Džamije 00:41.760 --> 00:49.180 Svako od ovih čuda nastalo je kao produkt preciznih proračuna arhitektonskih slučnjaka, 00:49.840 --> 00:53.260 kao i velikim naporom i zajedničkim radom više hiljada ljudi. 00:53.260 --> 01:05.840 Arhitektura je polje u kome su koncepti, umetnosti i estetike izloženi čovečanstvu od strane samog tvorca. 01:09.260 --> 01:15.980 Ali da li znate da postoje arhitekte u prirodi, koje su mnogo veštije od arhitekata među ljudima? 01:15.980 --> 01:45.960 Arhitekte u prirodi 01:45.960 --> 02:01.440 Je vila 02:01.440 --> 02:04.800 Muzika 02:04.800 --> 02:28.260 Životinje u prirodi zaokupljaju našu pažnju, naročito strukturom svog tela. 02:28.260 --> 02:36.260 Gepard posjeduje savršen skelet i sistem mišiće za trčanje. 02:44.340 --> 02:48.840 Orao posjeduje najbolji aerodinamički oblik na svetu. 02:50.420 --> 02:56.280 Belfin ima posebno izgrađenu kožu i telo kojemu omogućava efikasno plivanje. 02:58.260 --> 03:09.960 Savršena građa tela raznih životinja predstavlja dokaz koji nas podsjeća da je svaka vrsta organizma stvorena od strane nenadmašnog tvorca. 03:13.740 --> 03:21.620 Međutim, posjedovanje savršenog tela nije dovoljno jer u isto vreme životinja mora da zna kako da koristi to telo. 03:21.620 --> 03:30.960 Krila koriste ptici u trenutku poletanja, održavanja u vazduhu i sletanja. 03:30.960 --> 03:49.960 Dok posmatramo svet organizama, možemo uočiti jednu veoma važnu činjenicu. 03:50.920 --> 03:56.660 Svaki organizam ponaša se na način koji najviše odgovara životnoj sredini u kojoj se nalazi. 03:56.660 --> 04:09.060 Šta više, takvo ponašanje je često neverovatno. 04:09.060 --> 04:19.060 Samo je pola sata potrebno da novorođena antilopa ustane i počne da trči. 04:27.060 --> 04:32.060 Mlad unčad kornjače zatrpane ispod peska od strane majke kornjače, 04:32.060 --> 04:36.500 naju da treba da probiju svoje ljušture i izađu na površinu. 04:38.060 --> 04:43.280 Šta više, ona su naučena da ubrzo posle izlazka na površinu treba da stignu do mora. 04:45.880 --> 04:50.320 Izgleda kao da životinje dolaze na svet, već potpuno izvežbane. 04:50.320 --> 05:05.760 Najfascinantniji primer ovog začuđujućeg oblika obrazovanja kod životinja 05:05.760 --> 05:09.580 jesu njihova staništa koje oni tako vešto prave. 05:09.580 --> 05:38.220 Daj na včeli. 05:39.580 --> 05:52.780 Kada za sunčanog dana izađemo u prirodu, 05:53.460 --> 05:56.420 očaravajuća lepota cveća privući će našu pažnju. 05:56.760 --> 05:59.580 Ako počnemo izgleda da posmatramo cveće, 05:59.580 --> 06:02.420 uočit ćemo na njemu još jedno zanimljivo biće. 06:02.520 --> 06:07.100 To je pčela, najdisciplinovaniji arhitekta u prirodi. 06:09.580 --> 06:16.880 Pčele žive u kolonijama i proizvode jedan od najsavršenijih oblika hrane na svetu, med. 06:16.880 --> 06:29.360 One proizvode med u šestostranim komorama koje same grade. 06:29.360 --> 06:38.520 Da li ste se ikada zapitali zašto pčele svoje komore uvek prave u obliku šestougla? 06:40.280 --> 06:47.140 Matematičari su potražili odgovor na ovo pitanje i posle paženih proračuna došli su do zanimljivog zaključka. 06:47.140 --> 06:57.900 Građa u obliku šestougla je najbolji način za izgradnju skladišta sa najvećim kapacitetom i uz najmanju količinu uloženog materijala. 06:57.900 --> 07:00.660 Da razmislimo o drugim oblicima. 07:01.140 --> 07:05.880 Ako bi pčele gradile svoje komore u obliku cilindra ili petostranih prizmi, 07:06.400 --> 07:12.140 onda bi se pojavili neiskorišćeni prostori između njih i manje bi meda moglo da se stavi u komore. 07:12.140 --> 07:23.820 Komore za med u obliku trougla ili kvadrata mogle bi se izgraditi bez ostavljanja među prostora, 07:23.820 --> 07:29.280 ali ovdje su matematičari došli do najznačajnijeg otkrića u ovom slučaju. 07:29.560 --> 07:35.800 Od svih geometrijskih figura, najmanji obim ima šestostrano telo ili heksagon. 07:36.720 --> 07:42.120 Iz tog razloga, iako pokrivaju isto područje, manje materijala je potrebno u obliku. 07:42.120 --> 07:46.180 Uvodno za izgradnju ovakvih objekata, nego za kvadrate i trouglove. 07:51.120 --> 08:01.020 U najkraćem, šestostrane komore predstavljaju najbolji oblik za obezbeđivanje najvećeg kapaciteta za skladištenje sa najmanje utrošenog voska. 08:01.020 --> 08:15.900 Sljedeća iznenađujuća pojava povezana s pčelama ogleda se u njihovoj međusobnoj saradnji za vreme izgradnje komora. 08:15.900 --> 08:23.900 Kad neka od njih uoči kompletnu komoru, ona je prihvata kao jedan objekat. 08:23.900 --> 08:32.020 Pčele tako počinju da grade svoje komore na drugim mestima. 08:33.780 --> 08:39.060 Stotine pčela počinju da grade komore na tri ili četiri različita mesta. 08:39.060 --> 08:44.140 Nastavljaju da grade sve dok se nesretnu na sredini. 08:44.800 --> 08:49.860 U celom procesu nema ni najmanje greške ili nedostatka na mestu na kome se susreću. 08:51.480 --> 08:56.800 Pčele uspešno izračunavaju ugao svake čelije dok izgrađuju svoje komore. 08:59.440 --> 09:05.180 Čelije ovih komora grade pod uglom od 13 stepeni u odnosu na podlogu. 09:05.180 --> 09:10.480 Na taj način, ove strane komore okrenute su na gore. 09:11.360 --> 09:14.440 Taj ugao sprečava da med ističe iz komora. 09:15.700 --> 09:21.680 Gde god da se nađemo u prirodi, pčele uvek koriste ovu savršenu arhitekturu. 09:25.300 --> 09:32.500 One to čine u unutrašnjosti košnice ili drugim rečima u mraku u koji sunčeva svetlost ne prodire. 09:35.180 --> 09:46.560 Ovdje postoji još jedna veoma zanimljiva činjenica. 09:47.380 --> 09:51.420 Pčele pokazuju ove fascinantne osobine od trenutka kad se izlegu. 09:52.380 --> 09:59.340 One nisu učile posmatrajući tokom vremena strukturu saća i njegovih komora i način njihove izgradnje. 09:59.340 --> 10:07.200 Od trenutka kad otvore svoje oči, one imaju mogućnost da obavljaju takve poslova. 10:08.760 --> 10:11.520 Ko je naučio pčele toj arhitektunskoj umetnosti? 10:11.520 --> 10:24.520 Odgovor na to pitanje postoji u Bibliji, u knjizi koju je tvorac dao ljudima da bi im pokazao pravi put. 10:24.520 --> 10:31.880 Zapitaj stoku, nauči ćete. 10:32.980 --> 10:36.380 Ili ptice nebeske, kazat će ti. 10:39.520 --> 10:44.760 Ili se razgovori sa zemljom, nauči ćete. 10:44.760 --> 10:51.840 I ribe će ti morske pripovediti. 10:57.000 --> 11:02.520 Ko ne zna od svega toga da je ruka gospodnja to učinila? 11:02.520 --> 11:14.740 Tajna izuzetnog ponašanja organizama postoji u sposobnostima koje im je dao tvorac. 11:16.220 --> 11:19.980 To je slučaj sa svim bićima, a ne samo s pčelama. 11:26.280 --> 11:31.940 Ovu istinu možemo vidjeti mnogo jasnije dok proučimo druge arhitekte u prirodi. 11:32.520 --> 11:51.400 Dobro vidimo. 12:02.520 --> 12:18.100 Preizvesnog vremena ovo malo jezero koje vidite bilo je potpuno drugačije. 12:19.100 --> 12:22.840 Da budemo precizniji, tu nije bilo jezera sve do pre kraćeg vremena. 12:23.180 --> 12:26.580 Tu je bio samo klukni šljunak koji je ležao na suvoj zemlji. 12:26.580 --> 12:32.280 Ali vredna grupa radnika uložila je veliki napor i izgradila ovo jezero. 12:33.820 --> 12:39.580 Ta vredna grupa radnika su zanimljive životinje poznate pod imenom dabrovi. 12:39.580 --> 12:44.580 Dabrovi 12:44.580 --> 13:02.020 Dabrovi žive zajedno kao jedna velika porodica. 13:02.020 --> 13:07.960 Njihova staništa se nalaze na jednoj strani jezera koje grade svojim vlastitim snagama. 13:08.920 --> 13:15.020 Priča o dabrovima počinje u trenutku kada mužijek i ženka namjeravaju da naprave novo gnezdo za sebe. 13:15.020 --> 13:27.680 Par dabrova napravit će svoj dom na rejci. 13:28.140 --> 13:32.960 Ali da bi to ostvarili, oni najpre moraju da zaustave tok rejci. 13:35.960 --> 13:43.220 Da bi zaustavili rečni tok, oni primenjuju iste metode koje ljudi koriste tokom više stotina godina. 13:45.020 --> 13:57.360 Oni grade branu. 13:58.180 --> 14:02.880 Da bi počeli da grade branu, najpre moraju da nađu materijal. 14:04.740 --> 14:08.260 On se sastoji od stabala drveća i mnogo grana. 14:08.980 --> 14:14.220 Dabrovi počinju svoj rad na izgradnji brane odlaskom u šumovite delove pored rejke. 14:15.020 --> 14:21.460 Najpre pojedu nešto lišća sa drveća koje pronalaze. 14:21.460 --> 14:39.520 Međutim, njihov glavni cilj je da poseku drveće i da ga odvušu. 14:40.000 --> 14:43.840 Oni to čine tako što precizno glođu s tablo drveta. 14:43.840 --> 15:02.720 Zanimljivost koja se pojavljuje u njihovom poslu otkriva se u činjenici da oni glođu drvo na takav način da kada posao privedu kraju, stablo uvek pada u pravcu rejke. 15:02.720 --> 15:21.320 Odsecanje i odvlačenje drveća je najteža komponenta njihovog posla. 15:21.320 --> 15:31.820 Kasnije dabrovi cepaju ova stabla i od dobijenih komponenta formiraju branu, postavljajući ih ispred najvećeg stabla koje su dovukli. 15:51.320 --> 15:59.320 Jedini alat koji koriste sve vreme jesu njihove šape i čeljusti. 16:02.600 --> 16:06.080 Posao nastavljaju pokazujući veliko strpljenje. 16:06.620 --> 16:11.380 Dva dabra mogu u proseku da izseku oko 400 stabala godišnje. 16:12.200 --> 16:18.200 Ta stabla oni će zatim izdeliti na manje komponente i odvući ih do njihove brane. 16:21.320 --> 16:49.140 Za glodanje stabala ili grana, dabrovi koriste prednje zube. 16:49.140 --> 16:54.640 Pošto ih neprekidno koriste, njihovi prednji zubi se troše ili lome. 16:55.040 --> 16:59.380 Međutim, dabrova vilica je stvorena već pripremljena za tako nešto. 17:00.460 --> 17:06.060 Njihovi prednji zubi održavaju svoj rast kao nokti na čovekovim prstima. 17:06.060 --> 17:16.240 Veliki tvorac koji je stvorio dabrove podario im je zube za posao koji treba da urade. 17:16.240 --> 17:25.560 Telo dabra oblikovano je na takav način da mu olakšava plivanje u vodu. 17:30.140 --> 17:34.940 Njihova stopale imaju kožice, tako da lakše mogu da potiskuju vodu. 17:34.940 --> 17:42.220 Njihov red sličan je velikom besu koje im pomaže da udobnije plivaju u vodu. 17:42.220 --> 18:02.620 Dabrovi revnosno nastavljaju svoju granu. 18:03.180 --> 18:09.960 Precizno postavljaju krupna stabla i male grane i svakog dana pomalo povećavaju svoju branu. 18:12.220 --> 18:42.200 Njihovi prednji zubi održavaju svoju granu. 18:42.220 --> 18:59.560 Kako se brana povećava, voda koja se skuplja ispred nje postaje sve duplja. 18:59.560 --> 19:11.940 Na kraju višemesečnog rada velika brana je formirala jezero. 19:29.560 --> 19:39.560 Ali kako se jezero povećava, dabrovi ojačavaju branu i popravljaju svaku pihotinu. 19:40.700 --> 19:43.560 Oni vrlo strpljivo izvršavaju ovaj težog zadatak. 19:43.560 --> 20:06.860 Slika koja se pojavljuje posle višemesečnog peškog rada jednom rečju veličanstvena je. 20:06.860 --> 20:35.520 Prava brana nalik onoj koju prave ljudi završena je. 20:35.520 --> 20:41.540 Ako bolje pogledamo vidjet ćemo da dabrovi prave udubljene brane. 20:41.540 --> 20:49.520 Ovaj oblik nije slučajno izabran. 20:49.980 --> 20:55.380 Razlog je u tome što takav oblik brane pruža najbolji otpor vodenom pritisku. 20:56.220 --> 20:59.800 Brane savremenih hidroelektrana imaju takav oblik. 20:59.800 --> 21:10.260 Ukratko, dabrovi poznaju konstrukciju brana od prvog dana u svom životu. 21:10.260 --> 21:13.400 Oni imaju znanje koje je čovek razvijao dugo vreme. 21:13.880 --> 21:16.380 Ko je dabrovima dao to znanje? 21:17.420 --> 21:21.120 Nema sumnje da jedan organizam ne može slučajno da izgradi branu. 21:21.120 --> 21:27.480 On ne može slučajno da otkrije oblik brane koji će pružati najbolji otpor vodenom pritisku. 21:28.240 --> 21:32.120 On te sposobnosti ne može da prenese sljedećim generacijama. 21:32.120 --> 21:44.340 Tvorac koji je stvorio sva bića, dao je dabrovima veštinu kojom raspolažu i nadahnuo ih da to čine. 21:52.340 --> 22:00.160 Cilj dabrova u konstruisanju ove velike brane jeste formiranje jezera u kome bi oni mogli da naprave svoje gnezdo. 22:00.160 --> 22:05.800 U isto vreme, dok konstruišu branu, oni prave i svoje gnezdo. 22:06.560 --> 22:09.160 Gnezdo se nalazi na rubu jezera bliže zemlje. 22:10.020 --> 22:17.540 Gnezdo koji izgleda kao komila drveća kada se posmatra odozgo, u suštini je veoma dobro oblikovano. 22:20.840 --> 22:23.940 Jedini ulaz u gnezdo nalazi se ispod vode. 22:24.820 --> 22:28.580 Za ulazu u stanište potrebno je proći kroz skriveni tunel. 22:28.580 --> 22:34.440 Tunel se izdiže i odvodi u sakrivenu komoru iznad nivoa vode. 22:36.000 --> 22:40.100 Porodica dabrova živi u toj suvoj i sigurnoj komori. 22:40.100 --> 22:48.700 Neki dabrovi prave svoja gnezda na dva sprata. 22:49.420 --> 22:56.100 Prvi sprat predstavlja ulaz i dnevnu sobu, a gornji sprat predstavlja trpezariju i spavaću sobu. 22:56.100 --> 23:02.620 Dabrovo gnezdo ima dva podvodna ulaza i ventilaciju za vazduh postavljenu na vrhu. 23:03.240 --> 23:10.600 Unutar ovog predivnog gnezda, dabrovi ne samo da su zaštićeni od spoljašnjih opasnosti, već imaju i udoban dom. 23:10.600 --> 23:24.500 Njihovi mladi prilikom dolaska na svet otvaraju svoje oči u ovom gnezdu. 23:24.500 --> 23:50.020 Kada malo porastu, počinju da izlaze napolje u društvu svojih roditelja da bi se upoznali sa svetom. 23:54.500 --> 24:24.420 Kada se umore od plivaňa, 24:24.500 --> 24:28.960 Ono što je za njih najbolje jeste da se popnu na leđa svojih majke. 24:28.960 --> 24:55.920 Jezero koje dabrovi formiraju ponekada može biti duboko od 3 do 4 metra. 24:55.920 --> 25:00.380 Očigledno je da im je potrebna voda takve dubine za izgradnju gnezda. 25:00.380 --> 25:04.240 Ali zašto prave jezero takve dubine? 25:04.240 --> 25:13.840 Odgovor na ovo pitanje postaje jasan u zimu. 25:13.840 --> 25:25.040 Zimi površina vode se ledi i formira se debeo sloj leda. 25:25.040 --> 25:34.220 Ako jezero nije dovoljno duboko, ono će se zalediti do dna, a to bi onemogućilo dabrove da se kreću. 25:34.220 --> 25:42.120 Dabrovi, kao da znaju za to, pokušavaju da naprave malo jezero koje će biti duboko onoliko koliko je potrebno. 25:43.580 --> 25:49.060 Na taj način, tokom zime, duboki sloj vode ostaje ispod leda. 25:49.060 --> 25:53.060 To je dovoljno dubrovima da krenu u potragu za hranom. 25:59.960 --> 26:07.080 Kada razmišljamo o ovome, jasno nam je da je ono što dubrovi čine fascinantna pojava. 26:07.080 --> 26:14.500 Ove male životinje u stanju su da urade ono što većina ljudi ne bi mogla bez naročite inženjerske obuke. 26:15.020 --> 26:19.280 Šta je pomoglo dubrovima da mogu da izvode ovakve poslove? 26:21.360 --> 26:26.480 Ne može se reći da su dubrovi posebno inteligentna stvorenja u odnosu na druge. 26:26.480 --> 26:41.240 Odakle onda ove male životinje imaju sposobnost da planiraju svoja gnezda s posebnim ulazima za vodu i otvorima za ventilaciju? 26:41.240 --> 26:48.600 Kako oni znaju da naprave brane istog oblika koji se može vidjeti na branama najmodernijih hidrocentrala? 26:48.600 --> 26:56.640 Ove mogućnosti prevazila za inteligenciju i znanje ovih divnih malih životinja. 26:59.980 --> 27:07.600 Jasno je da postoji superiorna inteligencija koja im je omogućila da budu u stanju da sve ovo učine. 27:08.240 --> 27:17.360 Veliki dvorac koji je stvorio sva bića i oblikovao njihov način života, također je naučio dabrove da prave savršene brane i gnezda. 27:18.600 --> 27:28.680 Tvorac otkriva svoj suverenitet nad svim stvorenjima u jednom stihu iz Biblije. 27:30.520 --> 27:37.480 Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vaseljena i sve što živi na njoj. 27:48.600 --> 28:11.580 Kada pogledamo delo drugih arhitekata u prirodi, jasno možemo vidjeti da svaki od njih predstavlja čudo stvaranje. 28:11.580 --> 28:15.380 Pogledajmo neke od hiljada primjera. 28:19.580 --> 28:20.540 Termiti 28:20.540 --> 28:34.480 Termiti su insekti slični mravima, žive u kolonijama i grade sebi velika gnezda. 28:36.380 --> 28:45.180 Gradivni blokovi njihovih gnezda su male cigle od zemlje, koje termiti prave koristeći svoju pljuvačku kao vezivno sredstvo. 28:45.180 --> 28:55.520 Visina gnezda termita može nekada da bude viša od tri ili četiri metra. 28:56.180 --> 29:01.780 Arhitektura ovih gnezda sličnih neboderima u odnosu na veličinu termita neverovatna je. 29:01.780 --> 29:09.240 Unutrašnjost gnezda termita puna je uskih prolaza. 29:10.300 --> 29:15.920 Unutrašnjosti tih hodnika radi zajedno i vrlo skladno oko milion i pol termita. 29:17.260 --> 29:28.920 Kad pogledamo poprečni presek njihove građevine, vidjet ćemo posebnu odaju za kraljicu, poljoprivredna područja, skladišta i prolaze za ventilaciju. 29:28.920 --> 29:38.200 Termiti rade i na izgradnji i na popravljanju gnezda, a također se pripremaju za susret s bilo kojim potencijalnim neprijateljem. 29:38.700 --> 29:42.500 Oni se u unutrašnjosti gnezda bave poljoprivredom jer gaje gljive. 29:43.000 --> 29:51.620 Preživljavanje tako velike populacije zavisi od veoma važnih uslova, stabilnosti toplote u gnezdu i uravnotežene vlažnosti. 29:51.620 --> 29:55.280 Rešenje ovog problema savršeno je izvedeno. 29:55.800 --> 29:59.720 Izgrađene su paralelne ploče u području krova na gnezdu. 29:59.720 --> 30:08.560 Ove ploče napravljene od blata upijaju vlagu koja se oslobađa iz tela termita. 30:11.700 --> 30:19.280 Vlaga isparava usled unutrašnje toplote i izlazi napolje kroz ventilacijone kanale na gnezdu. 30:19.280 --> 30:30.200 Ovo isparavanje snižava temperaturu gnezda, a također obezbeđuje stalnu cirkulaciju vazduha. 30:32.160 --> 30:38.700 Ove ploče u gnezdu termita omogućavaju besprekordno funkcionisanje provetravanja. 30:38.700 --> 30:51.300 Postoje i drugi začuđujući primjeri poznavanja konstrukcije koji postoje u životu termita. 30:51.920 --> 30:55.500 Druge vrste termita koje žive u ravnicama Severne Australije. 30:55.980 --> 31:01.080 Prave gnezda u obliku oštrih objekata koji su veoma široki i imaju veoma glatke ivice. 31:01.980 --> 31:05.260 Tajna ovih gnezda leži u njihovom uglu u odnosu na sunce. 31:05.260 --> 31:10.440 Termiti grade svoja gnezda pod takvim uglom da u podne kad sunce najjače greje, 31:10.920 --> 31:15.540 samo je mala površina gnezda okrenuta prema njemu, pa se zagrevanje svodi na minimum. 31:17.120 --> 31:21.060 Isti ugao gnezda primjenjen je u radu svih vrsta termita. 31:23.240 --> 31:27.320 Termiti koji učestvuju u ovoj predivnoj izgradnji potpuno su slepi 31:27.320 --> 31:30.600 i to je najupadljivija odlika iz njihovog života. 31:30.600 --> 31:39.420 Kako onda ova mala i slepa stvorenja mogu da izgrade ovako velike kule 31:39.420 --> 31:43.000 zasnovane na preciznim inženjerskim proračunima? 31:45.420 --> 31:50.800 Kako milijon ipotermita u jednom gnezdu uspeva savršeno da sarađuje? 31:50.800 --> 31:57.620 Biolog David Attenborough, poznati engleski prirodnjak, 31:58.060 --> 32:01.620 dao je svoj komentar o ovom pitanju u jednom od svojih tekstova. 32:03.120 --> 32:09.020 Svaki od ovih radnika popločava svoje neravno blato u položaj koji od njega zahteva glavni plan. 32:09.660 --> 32:13.080 Kako su oni u stanju da to urade, mi još uvek ne razumemo. 32:13.080 --> 32:21.420 Taj veliki plan koji ljudska bića ne mogu da razumeju, 32:21.500 --> 32:24.580 ako me se termiti bez pogovora priklanjaju, 32:25.100 --> 32:29.580 jeste ono što je u ova stvorenja utisnuo sam tvorac. 32:35.420 --> 32:36.900 Ptice tkarči 32:36.900 --> 32:45.220 Sljedeći primjer majstora arhitekture u prirodi je su ptice tkarči 32:45.220 --> 32:49.060 koje grade svoja gnezda povezujući listove trave jedne s drugim. 32:49.780 --> 32:53.680 Da bi se gradila gnezdo, ptica tkarč prvo formira trouglasti okvir, 32:53.980 --> 32:58.900 onda pokriva zadnji deo ovog okvira povezujući tri različite vrste čvora. 33:00.720 --> 33:04.620 Svako gnezdo ima čvrst okvir, zidove i ulad. 33:06.900 --> 33:16.860 Prvi korak u konstrukciji gnezda jeste povezivanje dugih, 33:17.060 --> 33:21.080 tankih vlati trave sa tankom grana, ali to nije ni malo lako. 33:21.660 --> 33:25.880 Ptica tkarč mora da uloži veliki napor da bi povezala samo jedan čvor. 33:27.020 --> 33:30.700 Veoma je važno da ovaj prvi čvor bude pravilno vezan. 33:31.140 --> 33:36.480 Inače ne bi mogao da se uspostavi kontinuitet u izgradnji ostalog dela gnezda. 33:37.460 --> 33:42.500 Ako je prvi čvor pogrešno vezan, onda će sve ostalo biti pogrešno izgrađeno, 33:42.820 --> 33:45.680 pošto je sve zasnovano na prvom čvoru. 33:46.480 --> 33:51.480 Čvorovi se umnožavaju tokom vremena i formiraju oblik obruča. 33:51.820 --> 33:55.240 Ptica precizno izračunava dimenzije obruča koji pravi. 33:55.880 --> 33:59.280 Obruč treba da bude dovoljno veliki da ona može da uđe, 33:59.640 --> 34:03.260 ali dovoljno mali da spreči druge, veće ptice da uđu. 34:04.220 --> 34:08.980 Ptica pravi obruč idealne veličine, ne samo jednom, već uvek. 34:08.980 --> 34:24.280 Pošto je tkanjem travki napravila osnovni obruč i sve oko njega na isti način, 34:24.660 --> 34:26.320 ona počinje da gradi krov. 34:26.320 --> 34:37.620 Tehnika koju ptice tkači koriste za izgradnju svojih nezda, 34:37.860 --> 34:40.480 ista je kao i ona koju koriste ljudi tkajiči. 34:40.940 --> 34:44.960 Oni tkaju niti konca ili kanapa provlačeći jedne kroz druge. 34:44.960 --> 34:57.120 Oni s velikim strpljenjem primenjuju ovu tehniku i grade savršena gnezda. 35:02.520 --> 35:09.660 Drveće na kome žive ptice tkači izgleda kao veliki grad sačinjen od hiljada stanova. 35:14.960 --> 35:20.740 Svaka ptica tkači izgrađuje gnezdo iste konstrukcije, 35:21.140 --> 35:24.680 zahvaljujući istoj sili koja je u tome vodi. 35:32.120 --> 35:33.400 Diblja pčela 35:33.400 --> 35:42.460 Sljedeći organizam koji liči na pčelu, koja proizvodi med, jeste divlja pčela. 35:44.960 --> 35:52.060 Ova vrsta divlje pčele žvaće komadiće drvete i koristi ih u proizvodnji celuloze ili drugim rečima papira. 35:52.920 --> 35:56.880 Ona onda taj papir koristi za izgradnju okruglog gnezda. 35:56.880 --> 36:18.080 Kao i pčela koja pravi med, ona pravi šestostrane komore od papira koji lepi na unutrašnji deo krova 36:18.080 --> 36:22.800 i polaže jaja u svaku od šestostranih komora na krovu gnezda. 36:23.240 --> 36:26.880 Oko tri sedmice kasnije iz tih jaja izlegu se larve. 36:26.880 --> 36:46.880 Ove larve pokazuju zapanjujuću inteligenciju jer zatvaraju vrata na komori koje je njihova majka ostavila otvoreni. 36:47.400 --> 36:52.200 Na taj način larva sprečava padanje na dno pod uticajem sopstvene težine. 36:52.200 --> 36:58.060 Posle nekoliko sedmica rasta, larve izljaze iz svojih komora kao odrasle pčele. 36:59.440 --> 37:01.940 Mlade pčele ne gube vreme u svom životu. 37:01.940 --> 37:05.260 Sve što rade pokrenuto je od strane njihovog tvorca. 37:08.240 --> 37:13.080 Mladi proširuju konstrukciju koju je njihova majka započela. 37:22.200 --> 37:29.300 Na kraju dolazi do formiranja velike kolonije. 37:29.840 --> 37:34.620 Gnezdo divjih pčela sada je postalo više spratna zgrada sa apartmanima. 37:34.620 --> 37:53.200 Svaka divlja pčela koja se ovdje izleže bit će usmerena ka aktivnostima za koje je stvorena. 37:53.200 --> 38:13.020 Ovi mali lonci koje vidite pripadaju još jednoj vrsti divljih pčela. 38:13.020 --> 38:23.920 Ova divlja pčela pravi lepljivo blato mešajući svoju pljuvačku sa vlažnom zemljom. 38:24.060 --> 38:30.020 Ona pravi nevjerovatno pravilne čupove korišćenjem ovog blata koje je sama proizvela. 38:30.900 --> 38:33.800 Ona oblikuje ovo blato tako što ga stalno zaobljava, 38:34.440 --> 38:38.900 što u stvari predstavlja istu tehniku koju koriste ljudi kada prave čupove. 38:38.900 --> 38:46.320 Kada je čup završen, pčela ne zaboravlja da doda poklopac. 38:46.320 --> 39:12.240 Kada je sve spremno, pčela okreće svoj zadnji deo prema otvoru čupa i izleže u njega svoje jaja. 39:12.240 --> 39:18.260 Poslije dodavanja malo hranljivog materijala, ona zatvara ovaj čup i odleće. 39:20.320 --> 39:28.420 Larva koja se izleže iz jaja kasnije će probiti čup i izaći i tako započeti vlastiti život. 39:28.420 --> 39:33.860 Ovi čupovi slomljeni od strane mladunaca sada su napušteni. 39:34.120 --> 39:38.680 Mladi koji se izlegu odmah počinju da prave besprekorne čupove, 39:38.840 --> 39:43.660 kao što su to činile i njihove majke, i to bez ikakvog uvežbavanja. 39:46.320 --> 39:50.300 Ovu neuporedivu veštinu dobili su od strane samog tvorca, 39:50.820 --> 39:53.580 koji im je odredio takav način života. 39:53.580 --> 39:58.800 Pavuk 39:58.800 --> 40:07.380 Pavci pletu svoje mreže od konca i svog tela. 40:13.980 --> 40:18.300 Pavukov konac je pet puta jači od čelika iste debljine. 40:18.300 --> 40:26.700 Čak i velike muve koje vrlo brzo lete ne mogu da pobegnu iz jake i vrlo elastične zamke pavkove mreže. 40:30.700 --> 40:36.520 Postoje lepljive kapljice na mreži koju pravi pauk poznat pod imenom crna udovica. 40:36.520 --> 40:41.000 Žrtva koja je uhvaćena ovom mrežom sama sebe nikada ne može da oslobodi. 40:47.320 --> 40:52.100 Pavkova mreža je lepljiva, savitljiva i izuzetno jaka. 40:52.100 --> 40:59.300 Osim što predstavlja zamku, ova mreža je očigledno i produžetak paukovog tela. 41:00.500 --> 41:06.640 Pauk oseti vibracije svakog insekta koji se uhvati u mrežu i hvata ga bez čekanja. 41:06.640 --> 41:14.500 Mreža se stvara u zadnjoj četvrtini paukovog tela. 41:15.040 --> 41:19.940 Pomoću svojih nogu, pauk isteže konac koji proizvodi njegov naročiti organ. 41:20.460 --> 41:25.240 Lepljive kapljice na površini konca predstavljaju u stvari male svežnjeve konca. 41:25.240 --> 41:29.380 Oni se otvaraju kada je potrebno i mreža se lako rasteže. 41:29.380 --> 41:41.320 Nema sumnje da je sam tvorac učinio da pauk bude u stanju da izgradi ovako arhitektonsko čudo. 41:41.320 --> 42:00.500 Greška evolučija 42:00.500 --> 42:14.900 U ljudskoj istoriji 19. vek je zabeležen kao vek grešaka, 42:14.900 --> 42:22.960 zato što su u tom periodu čovečanstvu bile nametnute mnoge filozofije lišene naučne osnove, kao što je recimo marksizam. 42:22.960 --> 42:33.940 Međutim, teorija evolucije predstavlja najveću grešku 19. veka, 42:34.220 --> 42:37.120 koju je promovisao britanski biolog Charles Darwin. 42:42.360 --> 42:47.240 U svojoj knjizi Poreklo vrsta, objavljenoj 1859. 42:47.240 --> 42:52.240 Darwin je tvrdio da su svi organizmi u prirodi nastali kao rezultat slučajnosti. 42:56.240 --> 43:00.080 Ova teorija izgledala je nekim ljudima vrlo prihvatljiva, 43:00.440 --> 43:03.960 pogotovo što je nivo nauke u 19. veku bio vrlo nizak 43:03.960 --> 43:06.560 i uskoro je bila široko prihvaćena. 43:11.120 --> 43:16.720 Međutim, savremena naučna otkrića potpunosti su negirala Darwinove tvrdnje. 43:17.240 --> 43:25.240 Paleontologija, nauka o fosilima, 43:26.200 --> 43:30.560 pokazuje da su se različite grupe organizama iznenada pojavile na svetu 43:30.560 --> 43:35.080 i da tokom navodnih više milijardi godina nije bilo evolucije. 43:36.940 --> 43:40.240 Anatomija i biohemija pokazale su da organizmi predstavljaju 43:40.880 --> 43:45.240 izuzetno složene strukture i da oni ne mogu slučajno da nastanu. 43:47.240 --> 43:55.080 Biološka otkrića pokazala su da organizmi u prirodi ne imaju mehanizme 43:55.080 --> 43:58.400 koji bi im omogućili da se pretvaraju jedni u druge. 43:58.400 --> 44:08.660 Iz tih razloga, darvinizam je danas teorija koja je u potpunosti naučno osporena. 44:12.400 --> 44:15.880 Inteligentno ponašanje organizama koje smo videli u ovom filmu 44:15.880 --> 44:20.860 predstavlja još jednu važnu činjenicu koja osporava teoriju evolucije. 44:20.860 --> 44:29.640 Ovo inteligentno ponašanje koje životinje pokazuju bez ikakvog uvežbavanja 44:29.640 --> 44:33.020 evolucionisti nazivaju instinkt. 44:35.520 --> 44:40.900 Ali oni nisu u stanju da objasne kako su organizmi dobili te instinkte. 44:40.900 --> 44:47.320 U svojoj knjizi Poreko vrsta, darvin je posvetio cijelo jedno poglavlje o ovom problemu. 44:51.200 --> 44:54.900 Na samom početku tog poglavlja, pod nazivom Instinkt, 44:55.260 --> 45:01.000 on priznaje poguban uticaj koji na njegovu teoriju ima inteligentno ponašanje životinja. 45:01.000 --> 45:07.480 Tako je predivan taj instinkt kod pčela koji izgrađuju ćelije svojih košnica, 45:07.880 --> 45:10.140 kao što su mogli da se uvere mnogi čitaoci, 45:10.600 --> 45:14.120 da je on potpuno dovoljan da ospori celu moju teoriju. 45:17.080 --> 45:21.480 Darwin je naročito bio zbunjen arhitektonskom veštinom pčele 45:21.480 --> 45:23.540 i zato je sebi postavljao pitanje. 45:23.540 --> 45:28.540 Šta ćemo reći o predivnom instinktu koji vodi pčelu da pravi svoje ćelije, 45:28.540 --> 45:32.820 što praktično predstavlja otkriće najpoznatijih matematičara. 45:38.020 --> 45:41.340 Odgovor koji je Darwin dao na ovo pitanje bio je 45:41.340 --> 45:42.980 navika. 45:43.700 --> 45:48.420 Drugim rečima, on je predpostavio da organizmi razvijaju navike tokom svog života 45:48.420 --> 45:51.300 i onda te navike prenose na mlađe generacije. 45:51.300 --> 45:54.800 Tako se nasljeđeni instinkt razvija tokom vremena. 45:58.540 --> 46:04.940 Do ovakvog stava Darwin je došao oslanjajući se na teorije francuskog biologa Lamarca 46:04.940 --> 46:06.560 koji je živeo pre njega. 46:08.100 --> 46:11.300 Međutim, naučna disciplina koja se zove genetika, 46:11.840 --> 46:13.740 koja je razvijena u 20. veku, 46:14.200 --> 46:16.900 pokazala je da su Lamarkove teorije besmislene 46:16.900 --> 46:20.260 i da organizmi ne mogu da prenesu ponašanje ili naviku 46:20.260 --> 46:22.680 koju su stekli na sljedeću generaciju. 46:22.680 --> 46:44.940 Dakle, Darwinovo objašnjenje postojanja instinkta 46:44.940 --> 46:47.840 nije zasnovano na naučnim činjenicama. 46:47.840 --> 46:53.000 Sljedeći problem koji postojanje instinkta postavlja teoriji evolucije 46:53.000 --> 46:55.780 jeste činjenica da bića posjeduju instinkte 46:55.780 --> 46:57.660 od trenutka dolaska na sve. 46:58.420 --> 47:00.840 Životinja koja bi bila lišena neophodnog instinkta 47:01.400 --> 47:03.260 ne bi bila u stanju da preživi. 47:03.880 --> 47:06.700 To pokazuje da instinkti ne nastaju postepeno 47:06.700 --> 47:08.840 tokom vremena, kako tvrde evolucionisti. 47:08.840 --> 47:20.600 Prema tome, instinkti su praktično u stanju 47:20.600 --> 47:23.640 da sami u potpunosti ospore teoriju evolucije 47:23.640 --> 47:25.720 kao što je i sam Darwin strahovao. 47:29.060 --> 47:32.580 U svojoj knjizi Belika evoluciona misterija 47:32.580 --> 47:35.840 evolucionista Gordon Taylor iznosi sljedeće priznanje. 47:35.840 --> 47:42.580 Kada se zapitamo kako je instinktivni način ponašanja 47:42.580 --> 47:45.320 prvi put nastao i počeo da se nasljeđuje 47:45.320 --> 47:47.340 mi ne nalazimo odgovor. 47:58.440 --> 48:01.260 Evolucionistima je zaista nemoguće da objasne 48:01.260 --> 48:03.160 kako su instinkti nastali. 48:03.160 --> 48:06.000 Izvor njihovog nastanka nije slučajnost 48:06.000 --> 48:10.160 već stvorac koji je organizmima dao takve sposobnosti. 48:10.160 --> 48:15.160 Pravi izvor umetnosti. 48:15.160 --> 48:28.220 Pravi izvor umetnosti. 48:45.160 --> 48:50.620 Pčele koje prave besprekodne šestorugaone komore. 48:51.460 --> 48:55.880 Dabrovi koji grade brane poštujući precizne inženjerske proračune. 48:56.540 --> 49:00.180 Termiti koji podižu složene nebodere iako su slepi. 49:00.600 --> 49:02.040 Ptice tkači. 49:03.320 --> 49:05.800 Divlje pčele koje prave stanove od papira 49:05.800 --> 49:09.280 i hiljade drugih arhitektonskih eksperata u prirodi. 49:09.280 --> 49:16.740 Sposobnosti ovih bića koje se iskazuju u neverovatnim delima arhitekture 49:16.740 --> 49:21.280 očigledno ukazuju na samog dvorca kojim je dao te sposobnosti. 49:21.280 --> 49:25.880 Kada pobliže proučimo svako od ovih stvorenja 49:25.880 --> 49:28.280 razumećemo reči zapisane u Bibliji. 49:28.280 --> 49:36.120 Hvalite ime gospodnje. 49:37.140 --> 49:42.280 Od istoka sunčanoga do zapada neka se slavi ime njegovo. 49:44.720 --> 49:48.720 Postoji još jedno stvorenje koje je Bog obdario takvim veštinama 49:48.720 --> 49:51.640 koje mu omogućavaju da stvara čuda arhitekture. 49:58.280 --> 50:03.440 To stvorenje je čovek. 50:14.440 --> 50:17.700 Mnogi ljudi danas nisu svesni ove činjenite. 50:18.560 --> 50:20.600 Zato što imaju mnoge sposobnosti, 50:21.000 --> 50:24.360 ljudi se u svom životu isključivo okreću samom čoveku. 50:24.360 --> 50:28.760 Međutim, postoji neko koje je dao čoveku tijelu, 50:29.160 --> 50:33.420 osjećanja, inteligenciju, smisla za umetnost i estetiku. 50:37.480 --> 50:41.100 Predivna dela koja ljudi pripisuju samom čoveku 50:41.100 --> 50:43.860 očigledno predstavljaju u njegovom životu 50:43.860 --> 50:47.340 još jednu manifestaciju Božje umetnosti i znanja. 50:47.340 --> 50:54.440 Iz tog razloga, svaku čudo lepote, estetike i inteligencije 50:54.440 --> 50:57.300 ukazuje na tvorca koji je sve to stvorio 50:57.300 --> 51:00.580 i koji nadahnjuje sva bića po svojoj želji. 51:00.580 --> 51:21.120 To je rečeno i u biblijskom stihu. 51:21.120 --> 51:24.780 Pevaj, gospod, u sva zemlja. 51:25.580 --> 51:28.440 Kazujte po narodima slavu njegovu, 51:28.640 --> 51:31.220 po svim plemenima čudesa njegova. 51:32.260 --> 51:35.380 Slava je i veličanstvo pred licem njegovim, 51:36.120 --> 51:39.940 sila i krasota u svetinji njegovoj. 51:39.940 --> 51:47.980 Top 10 najljegovimo u svetinja.